Godišnjica Nikole Čupića

194

вљало људе од жена и жене од мужева, и пресуђивало с каквим правима да остане која брачна страна. __ Овога је бивало и доцније, за прве владе Кнеза Милоша; па је после све прешло у руке поповима и калуђерима. ; Село је могло дати земље од своје утрине човеку досељенику, или ономе који, без своје кривице, остане без земље. !

Село је могло ударити порез на своје чланове, на прилику, за чиј дочек, или да се измири данак за сиромашне сељаке који не могу сами да га плате. Такав прирез на једну пореску главу није бивао већи од 4 гроша, а ни мањи од 20 пара (Јагодина и Руднич.)

У сваком се селу изодавна зна место где се држи сеоски састанак. Може то бити код кметове куће (у старо време кметови се нису често мењалиј, али су се сељаци склањали под кров само кад је веома студено, или кад што пада из неба, а иначе волели су да седе на отворену месту, под каквим дрветом, крушком, орахом, брестом, бором, итд.

Кад треба о чем било разговорити се са селом, кмет пошље бирова који прође кроза све крајеве села и свиче људе на састанак у одређено време. Биров обично стане на најузвишеније место па онда запне из свега грла:

— Еј! чујте и почујте! Заповест од кмета : сутра рано сваки кутњи старешина да дође на зборно место (где већ буде).

На самом зборном месту свакад има по каква клупа, или каква греда. Кмет седне на крај од оте клупе или греде, и до њега поседају 7—8 одабраних сељака, без којих он не ради ништа. Други се наместе где ко може, малко подаље од кмета. Седећи тако, и разговарајући се, сељаци врло радо дељу ножићима лесковину или друго какво дрво. То им је нека забава.

Ту долазе они који се за што жале.

Кад кмет, тако с људма, саслуша тужиоца и туженика, обично се окрене сељацима и рекне:

' Зборник У, 299.