Godišnjica Nikole Čupića

204

"

Кад кмет нешто заповеди па се не послуша, ма да је ствар грађанскога спора, он мисли да је крив ко га није послушао, и хоће баш за то да каштигује. Тога има чаки данас. Један кмет у београдској Колубари каштиговао је затвором (2—93 дана) сељаке што нису дали попу бир по његовој заповести (1878 — кад су они сами морали аргатовати у газда за коју оку брашна да не би помрли од глади).

Неки Зака из Калудре, у јагодинској, дарује девојку, па је после не хтене узети. Кметови су га за то толико тукли да се после боја није могао с места дићи. Задовољна тиме испрошеница, рекла је:

— То су ти, Зако, беле чарапе!

Већ за владе Кнеза Милоша настојавала је државна власт да кметови велике кривце (за крађу стоке ситне и крупне, за похаре, и за убиства) шаљу окружном суду где су осуђивани да трпе бој (до 50 удараца), затвор, и да плате оштету ономе кога су оштетили, а колико плате штете толико су давали и глобе у државну касу. И ова се глоба звала дуплир |Млава).

За владе Кнеза Милоша први пут је почела постављати кметове државна власт'.

„Кметови су првоначална власт у народу, вели Кнез Милош (7 Нов. 1838) за то да се они не каштигују телесно".

И капетан, као агенат државне власти, кад би поставио кмета, пољубио би се с њиме, и предајући му штап, рекао би:

— На ти штап, па кривога удри, а правога брани; пизме не терај, мита не примај; ради право, и ја ћу те помагати. |Јасеница).

Некад „капетан“ тако пред људма рекне кмету:

— Кога видиш беспослена удри као вола у купусу, и као козу у граху, а ако тако не чиниш, не ћеш дуго кметовати. Село ће изабрати другога, и теби ће судити гори“.

' Вука Рјечних 277. >

2 Зборни ИК ДЕ