Godišnjica Nikole Čupića

203

новије време отела је мах реч кмет. Докле се кмет звао кнез, дотле су се његови помотњици на више места звали кметови, а у рудничкој Морави — докмети.

Кметова је власт била велика: он је могао ударити по дебелим месима колико је хтео. И то је често чинио својом руком'. (смедерев.).

Једном је, у Багрдану, кмет каштиговао свога помотњика за то што му ограда „није била добро стегнута“, него су му суседова говеда учинила штету (јер се онда чувао усев од марве, а не марва од усева).

Али је за то једном село Крњево у смедеревском округу, у срезу орашком, истукло свога, кмета Радосава Манојловића, за то што му деоница није била добро заграђена. Кмет се од говарао на брата, али сељаци повичу :

— Ти си кутњи старешина; ти лези, па се после кусурај с братом !

У Тимоку, и за Турака, кметови су тукли по дебелим месима а не по табанима.

Кмет је пресуђивао потре које би, да се добро процене, могле вредити и до 30 дуката, а глобио је и са 300 гроша. (Јасеница).

Пијанога кмет није могао истући, докле се не отрезни. (Ресава). А тако и ббнога.

Дете од 12—15 година шибао би кмет својом руком, држећи га другом за руку. То је могао учинити и сваки старији човек ма чијем детету, кад би га затекао у какву неваљалу делу. (Јагодин.).

далаи, и престајници, пи челници, који се обретајут сели м катунњ обладајуште“ (Зак. Душанов).

1 Један килав сељак крао је грожђе. Кмет, хотећи га тући, ископа рупу, те онај своју килу смести у рупу кад дегне да га бију. И тако му оцепе 25 батина. Имадо је силних кметова, који још поврх свега, крљну онога кога туку по два три пута нотом и чизмом !... (крушевам).