Godišnjica Nikole Čupića

209

та Тодора Милошевића. Пожарезачки суд пресуди : да Ђорђе или моли Тодора за опроштај, или да трпи затвор! Председник суда, Стеван Брка, рекне Ђорђу: — Ја знам, Ђорђе, да си ти видео у Бечу бољих кметова од Тодора; али су они за Беч, а Тодор је за нас, па ми свога кмета морамо поштовати; него или моли за опроштај и пољуби га у руку, или у хапсе !

Ђорђе, држећи да му је срамота молити, пође у затвор, а на то га Тодор позове да се пољубе у уста. И тако се сврши тај спор.

Ако човек човека тужи да му је нешто украо, а овај се одговара да није, онда су му пресуђивали да вади Мазију.

Мазија се вадила овако: узвари се пун котао воде, у ту се воду пусти усијали камен, или комад гвожђа, или раоник (у Златибору). Онај кога криве, засуче рукаве, и обема рукама извади то из воде. Ако није учинио оно што га криве, не ће се ни мало ожећи (!), а ако јесте, изгореће му руке. Пок. Вук каже!, да не зна ни једнога, да је вадио мазију, и да се није ожегао, а зна двојицу (Панту Стаменића из Јадра, из села Тршића, и Митра Тувегџију из Мојковића, у Рађевини), којима су руке изгореле.

Заклетве које су досуђивали кметови, полагале су се некад и у цркви. Заклетву тада говори напред поп, а за њим клетник, држећи у руци запаљену свећу и крст. Запаљене свеће држе и сви други људи који су ту. Кад се заклетва сврши, људи сви реку :

— Амин! амин! амин! И обрну свеће стрмоглавце те се погасе. Ако се клетнику не угаси свећа одмах, криво се је заклео! (Јасеница).

Ван пркве пак клели су се на разне начине: Ево неколико од отих клетава:

Узму раоник, на њега метну хлеба, и соли, па онда тужилац пита:

1 Вука, Живот Срп. Народа, стр. 274.

Годишњица Ник. ЧУПИЋА 11