Godišnjica Nikole Čupića

(ДНА

3 Општински суд

У старо време није било по селима нарочитих судница, него су кметови, као што је већ помињано, судили како кад, код своје куће, у потесу, на царини, а најчешће у селу на обичном зборном месту, под каквим дрветом.

То су били први општински судови.

Као што је и раније помињано, на зборном месту свакад има по каква клупа или греда, на коју седне кмет и неколико одабраних сељака; други су седали на траву, или на што који нађе, малко подаље од кмета. (Јасеница).

Кмет, седајући на клупу, обично спусти крај себе одељан рабош за зарезивање пресуда. Сад се почну редом жалити они којима је кметова власт потребна. Пошто саслушају обе стране, кмет и сељаци пресуде како мисле да је право. Кмет ту пресуду уреже у рабош, објави је да сви чују, на прилику овако:

— Ето ми нађосмо да је право, да Јован да Гаврилу 8 ока пасуља и 30 ока кукуруза потрице“. Сад задене рабош ва листове, па саслушава друге, и пресуђује им. Кад оде кући, задене рабоше за греду, и запрети кућанима да се нико не усуди дарнути у рабоше јер су то пресуде. (Јасеница).

Како онда није било затвора, то се онај који се окривљује за какву велику кривицу није имао где ни затворити: него га вежу за какво дрво или за плот, где стоји некад по вас дан. (Лепеница).

Ако је човек убио човека па се намирио с родбином, онда ником ништа. (Тимок). Да се закрвљене породице намире кумством или побратимством, наваљивали су и кметови и суд |Златибор).

Ово је бивало и доцније, за владе Кнеза Милоша, и код већих судбва. Године 1836 неки Ђорђе Атанацковић, марвени трговац из Смољинца, увреди нешто пожаревачког кме-