Godišnjica Nikole Čupića

211

На крају синора закопа онај бусен у земљу заједно с хлебом и сољу.

На тај начин је спор свршен. (Колубара).

Или:

Узме бусен оданде одакле мисли да је његова земља, иде куд мисли да је међа, и куне се овако:

— Ове ми земље у коју ћу; не примила ме; не родила ми, ако туђу узимам ! (Јагод.).

Или: Узме земље у торбу коју обеси о врат, и идући куд је синор, сипа по мало из торбе, и куне се:

— Ако криво казао, ова ми се земља нашла за подушје! Проклет да је ко ову међу поквари! Земља му се ова за подушје нашла ! (Тимок).

Или: док он носи земљу на глави, дотле му парничар с кметом и сељацима виче:

— Како право прошао, онако ти Бог помогао! Земља ти тако била лака ! (Златибор).

Или : Узме груду земље у руке, и бацивши је, говори:

— Ако право не казао, никад среће не имао! Убио ме Бог, и никад своје деце не видео!' (Смед.).

' Колико је тешка овака клетва, показује и ова причица:

Судила се, вели прича, два човека око једне њиве. Оба су доказивала да бране своју земљу. Један од њих, хотећи кривдом приграбити туђе добро, а да пред људма изгледа као поштени праведан човек, смисли овакав каиш: Ископа у земљи велику рупу, пусти у њу свога сина, научи га шта ће говорити, пл онда рупу озгто покрије даском, земљом, и травом тако да се није могло познати да је ишта копано.

На то место дође кмет са сељацима и оним парничаром чија баш јесте земља. Отпочне се суђење. Сваки од њих двојице тетли к себи, и доказује да је земља његова. И некако излази да хоће да постане јасно чија је земља. Ади ће тада капшар повикати :

— 0, чудне неправде ! Моју муку хоће човек да ми отме! Да хоће дати Бог, да сама земља каже чија је Земљо! земљо! кажи чија сиг

14"