Godišnjica Nikole Čupića

ж

Општински суд, овакав какав је данас, првом је постао по Уставу од 1838. Тада је покушано да се одели оно што кмет ради као старешина села, од онога што ради као председник општинскога суда. Ти су судови добили неко чудно име : звали су се „Примирителни судови“. Име се то у народу изговарало свакојако, али као да није никад онако како су га преводиоци устава били наденули. |

Судови ти, вели се у 30 члану Устава, састављени су од старешина месних. Суд су чинили: Председник и два члана — које изберу мештани

Тај је суд извиђао и пресуђивао

потрице

синоре

дугове

све ситније спорове међу сељацима — до 100 гроша. А и каштиговао је за мање кривице (3 дана затвора, и

10 штапа). У свему се управљао „по савести и народним обича-

јима“'.

— Твоја сам, твоја! одговори глас из земље.

Кад то људи чују, они помисле, да сам Бог хоће да земља буде овога човека, па му јеи досуде. да тим се разиђу судије, а грабљивац похита да раскопа рупу, и да иззади син... Дошавши на рупу, упита

— Сине! где си2

— Ево ме! одговори син.

Он навали копати, али дође до дна а сина нема

— Сине, где си2

— Ево ме! одговорл глас са свим на другом месту.

Несретни отац почне копати тамо, али сина нигде вема. Бог му га је претворио у кртицу, и одсудио да до века рије испод земље, и никад да не изађе на видик. Кад то види несретни отац —- свисне од жалости.

Ето тако је, вели прича, постала кртица !

Зборник 1, 288—940.