Godišnjica Nikole Čupića

МИ Ини ЈА »лу У

241

Из друге половине ХП-ога века имамо о Босни сведоџбу византијског историка, Кинама, који вели, да река Дрина. дели Босну од остале Орбије, и да господар Босне није подложан српском архижупану'. Босна се дакле између 950 и 1150 г. одцепила од Орбије и постала самосталном државом, и ширећи према истоку своје границе досегла је до реке Дрине.

И то је све, што се о Босни од доласка Срба и Хрвата на југ до великог жупана Стефана Немање и бана Кулина извесно зна. |

Које се године пак и како се одцепила Босна од српске државе, и да ли је с почетка припала другој којој држави, на пр. Хрватској, и даље, када је и како је Босна потпала под круну св. Стефана, или ко је управо у почетку посео Босну, да ли Орби или Хрвати, и да л' није она пре доласка и једних и других од словенског народа већ заузета била2 — то су питања, на која није лако одговорити, бар ја се не смем у то овде упуштати, јер се бојим, да бих се заплео у бесплодно расправљање с писцима, којима није толико стало до истине, колико до тобожњег права ове или оне круне, којима јеи казивање попа Дукљанина добро дошло, који, као и други адвокати, сваку реч ма какве Фрагментарне и конфузне белешке цепају и цеде, из голих титула много штошта изводе и претпостављају, и који умеју из титула и одломака реконструирати читаву историју.

Мајков није писао „рго согопа“, те се тим више чудити морамо кад и код њега наиђемо на оно место где вели: „Од године 1120 Босна поста бановина (банат). Рашки жупан и кнез српски Бела Урош даде је у мираз уз кћер зету своме, угарском краљу Бели П. Од то доба све до Немање Босна оста с Угарском, и као и Славонија даваше се у државу кра-

које ћу се на другом месту обазрети, тећу му у прилошцима

засебни чланак посветити. ' Стапаша ћазболја у изд. бонск. 104.

Годишњица Ник. ЧУПИЋА 16