Godišnjica Nikole Čupića

~

15

С тога и јесу биографије важне, што читаоцу стављају пред очи, како се овај или онај до оне висине подигао, да ли су му околности биле на руци, или се самом својом снагом после дуже или краће борбе узвисио.

„Атински адвокал“, вели даље г. Туроман, „не заступаше своје клијенте пред судом. Ови морадоше то сами чинити по праву атичкоме, а адвокати писаше за њих тужбе и обране“. И ако је ово било право занимање логограта, опет им за то није било забрањено, да и сами лично на суду кога бране, као што је то и Димостен чинио, бранећи Ктисифона.

Најпосле, да не би читаоци мислили, да су они одсеци у беседи о венцу, који нам казују народне одлуке, исказивања сведока и друге парничне доказе, оригинални докази (документи), морам приметити, да су то, по уверавању зналаца, рђави покушаји, предузети у много каснијем времену, да, изгубљене оригинале накнаде.

Да би нам цело дело било разумљиво, нужно је било, да г. преводилац многе речи грчке објасни, и то не само по њиховом значењу, него и историјски. Такве су н. пр. дионисије (грчка светковинај, тесмотети, притани, алонотети, пиарепсион, Еак, Радамант, Минос, екатомвеон, пилагоре, месец антестирио, месец, лоос, вондромион, паним, свисави, нис атис, атис, атис нис, додонски Зевс ит.д.

Сад је стара грчкаи римска митологија врло мало позната и у школама, а јошт мање читаоцима; па по што немамо конверзационих речника, да би читалац могао у њему наћи обавештења : то је јасно, да преводилац мора ту дужност на себе примити.

На. таб. 12-ом, стр. ! започета је димостенова беседа, којом је хтео Атињанима да разгони страх од Филипа, по што је заузео варош Елатеју — али није довршена, или боље да речем, није ни продужена, већ се само ове речи налазе: „Немојте тако што веровати“ — говораше он. — Види се, по празном месту, да је хтео то касније допунити.