Godišnjica Nikole Čupića

271

ским он заслужи слободу, те се врати у Париз. Таким путем је он најпре познао се с југом балканскога полуострва. Године 1805 одреди га влада Француска за свога консула у Јанину код Али-паше, где остане до 1812, а те се године с истом службом премести у Патрас, где остане до године 1817. а по тад врати се у Париз, где изда своје горе поменуте књиге и много чланака понајвише политичких о Грчкој и Грцима по различитим списима. У Септембру 1805 оставио је Ф. Пуквиљ Француску. У Декембру 1806 године крене се к њему из Француске његов брат Ханри Пуквиљ, те кроз Италију и „велики део провинција илирских“ стигне у Задар, где се нађе са г. Давидом, који тада беше одређен за консула Француског у Травнику, ис њим у друштву крене сеиз Задра у то место. Одатле је он преко Сарајева, Чајнича, Пријепоља, Ојенице, Новог Пазара, Приштине, Гњилана, Куманова, Велеса, Битоља итд. доиста приспео у Јањину. Белешке његове уврстио је брат његов напред поменути Фр. Пуквиљ у своје велико дело, где се налазе у свесци другој првога издања у главама 5Х, ОХГ, ШХП, стр. 455—500. Како та линија иде кроз наше земље, записке Ханрија Пуквиља могу интересовати с дзе стране, прво: линијом, којом је путовао, и друго појединим ситницама, које је узгред видео и забележио. СО тога сам мислио, да кратак реферат о првоме и превод знатнијих места из другсга неће бити на одмет овоме часопису.

Из Задра је Ханри Пуквиљ пошао на Цетину и Сињ, преко Пролога, те сишао у Ливно. За тим он помиње место које пише Зпшга или 5оига, а данас је на картама на путу ис Ливна у Травник означено · џица. „У том, вели, месту има хан, који је на свем путу најбољи, и у ком Турци примају странца с поштовањем. Турци су у опште гостољубивији од Бошњака, који да побесне кад само смотре шешир.“ За тим пролази Купрес и Скопље. Пред Скопљем помиње некад