Godišnjica Nikole Čupića

утврђено место Ргиззаћ: (на аустр. ђ. ш. карти Прушац/ „у ком су се Бошњаци дуго времена од Турака бранили.“ За пашу у Скопљу наводи, како му порта у својим Ферманима даје титулу паше од Клиса, ма да Клис одавно не држи, не хотећи се никад одрећи свога права. „Оп уобћ ата! аџе Ја Рогје а Чев расћав тп. ратиђих“ додаје уз то Француз. У Травник долази он путем, којим иде и данашњи друм, и ево како описује своје утиске. „Сарај или двор пашин саграђен је покрај реке. То је једна пространа грађевина од дрвета, врло грубо склопљена. Авлија, пуна ђубрета, опкољена је шталама, врх којих се пружа ходник (галерија) са више собица, у којима. станују сатрапове слуге. У једном углу и с једног лица налази се везирска диванхана и више соба. његових, а целином својом та грађевина личи на какву велику механу у Швајцарској или Немачкој. Али кровови од дасака, поцрнели од дима и обрасли маховином личе на камен крижуљу, те сва та незграпна маса има тамну боју каквога станишта Татара, који су тек изашли из њихових шума. Травник, као и све друге турске вароши изгледа с околних висина, особито лети, врло живописно и пријатно. Около плавкастих кућних кровова дижу се велика дрва, мунаре се сијају својим позлаћеним врховима, градић полуразваљен (иначе државна апсана) махале варошке нагомилане једне врх других, текуће воде са свију страна! Ту се има шта погледати са задовољством, и изгледи су доиста романтични. Али чим се корачи у улице, пуне блата и зло калдрмисане, чим се укажу дрвене, рђаво саграђене кућице, и на њима прозори с двоструким апсанским решеткама, чари престају, и на место пријатних илузија завлађује жалосна реалност.“

Пробавивши зимске месеце у Травнику Х. Пуквиљ полази даље 1 Марта 1807 године. Прошавши Бусовачу уставља, се после 8 сах. пута, у месту, где се узимају коњи за путове у Цариград и Херцеговину, и којем име он пише Јасопаћ2 оц Јотга, а то ће бити Овча или Овчија лука хан на

Накњ. до ._ _