Godišnjica Nikole Čupića

273

аустријској ђ. ш. карти. Одатле кроз других 8. сах. пута, на ком помиње планину Гопдо, стиже у Сарајево, за које каже, како уџе де Јоп обге 1е соцр-а'ое! Те рјиз епсћапеп" (т. ј. кад га из далека гледаш, ништа ти красније погледати), па, после му опет ап (аћ]еаџ Је рћцз ап! зисседе сејш де Ја тајргоргеје еђ де Та пизеге (на место слике најсјајније излази слика прљавштине и беде). У ноти је забележено из неке Француске књиге Пегћауев, Уоуаге де Сопзап порје, како је француз Ошсје!, који је кроз Сарајево прошао 1658, набројао у њему сто и једну џамију, сто шесет и девет чесама, многа, купатила. простране пазаре итд. Из Сарајева после 9 сах. пута, прешавши на Миљацки камени мост од једнога свода, силави наш путник у Праћу (он је пише Ргајга/. Одатле кроз Горажде (ботоизав, а после ботадја) стиже за 8 сах. у Чајниче. Из Чајнича кроз 8 сах. стиже у Таслиџу (Тави де). Пролазећи улицама по том месту видео је на чесми на пазару један латински натпис, али га није смео преписивати, да не би раздражио против себе онај свет. Из Таслиџе или Пљевља стиже после 12 сах. пута у Пријепоље (Ртероџ. На половини пута чини одмор на чардаку Страни, „где — приповеда — нађосмо спремно све што треба да се наложи ватра, уз то кесу самлевене каве и ђезву, без икога који би нас послужио. Маји татари. који су познавали овај одмор, одмах прионуше да испеку каве, по шољу на човека, а колико новаца припада, спустише у један пањ, за то намештен. Ималац овога чардака ослањаше се, како се види, на добру вољу пролазника, са сигурношћу достојном златнога века, и ја сам уверен, да му нико не закидаше. Казаше ми, како тај доброчинац долази кад и кад те обнавља спрему и покупи своје новце; и, по свој прилици, он налази рачуна у том доброчинству, јер га знају и штују сви путници, који о овој установи говоре као и ствари врло старинској.“' Из Пријепоља, после ' Да је овакнх установа било и на другим местима сведочи прича о томе, како је седо Криваја под Цером у штаб. округу про-

Годишњица Ник. ЧуУПИЋА 18