Godišnjica Nikole Čupića

290

опева радости и уживања овог света, којима се растерује брига и туга.

Пана крчмо и отац и мајко,

Хљеб и винце сама Бога тјело, –Мен' бећару сваколика части !

Вами су ми кратки санци слатки, Вами су ми тужни дневи лаки Вам' се пстим посред раја смјешћам, Вам! ли главу више звјезда попнем, Вами мудрост по самоћи светој

6 Југовићем, српским Соломоном Тражећ' нађем ....

Из ових се песама види, како је Сима у Видину живео, шта је мислио и осећао. На рукопису, у ком се сачувало неколико ових песама, стоји на насловном листу Симином руком написано : „Продолженије трећије повседневни намишљања у Видину, Априла 25 дан. 1817.“ Удаљен од отаџбине, од збиљскога. патриотскога рада, у мучној туђини, Сима је морао тражити разгаљења. У таким приликама осетљиви људи најјасније покажу своје срце; песници пропевају. То беше најзгоднија прилика, да Симин песнички дар потера праву клицу. И он је показа у — лирици. И да је Сима остао лирик, био би много већи песник, можда највећи песник српски. Јер што нашим најбољим лирским песницима недостаје — осим Његуша то је — објективнбст. Она увек страда код превелике нежности. Сима је најобјективнији српски песник. Његова лична судбина, његови болови и туге, радости и весеља — све му је то узгредна ствар. Он то тек кад кад помене узгред на крају књиге, често уз имена предбројника. Општа ствар, отаџбина, српство, врлости — то му заноси душу. А све су прилике биле ту, да такав буде: здраво тело, крепка бујна нарав, гвоздено време његова детињства, чврст живот, озбиљан рад у младости. На мучној доколици у Видину, у 26-ој својој го- |