Godišnjica Nikole Čupića

300

Зрелим умом и блатим разумом Државности подпоре су цигле ! Збаци с ума тек живјети за се, Боље памти, да си човјек смертни, Често смишљај шта си брез обштности,, Пак из тога себ' и правац бирај, Ако желиш вјенац припознања

И подвласни да те радо терпе, Страст'ма својим не угађај више Нег' је нужно да су поуздавне,

Јер, напротив, омрзнућеш евјема, Тер и најпре домаћему сроду. Способногта што чим не двијељај, Најпре смишљај како ти је стећ' га. Искусив ли једном поузданца,

() вјерности не клепкај му више, Јер све себи тко што другом ради, Сумњавање вјерност подгризава,

Задовољетва т народњега док је

(С твојим о њем брижним попечењем Нестат' блага не мож' ти никада, Тек паметно ако с' троши свагда. Рад је мудри свагда готовина.

Туђу чујај, него и сам смишљај, Ипак своју све сљедит' не морај,

Ко ни туђу, ако није боља,

Ништа с' не муч' упитати вјешта, Не стиди се и не околишај,

Не размичи и не оклијевај

Нечје боље примит' и вршити,