Godišnjica Nikole Čupića

299

_ У Тројебратству су три епске песме: рођење ХајдукВељка Петровића, последње јунаштво његово и смрт, и јунаштво и честитост босанскога кнеза Иве Семберца. Све три су песме испеване по угледу на оне у Сербијанци ; али су све три особито лепе. Песник их је наменио Сербијанци, као допуну. О Хајдук-Вељку има неколико песама и у Сербијтнци. Он је најмилији јунак песников, Ахил Сербијанке.

Кад се с даном испореди тама И коприва е кедром ливанскијем, Тад са Вељком пређашњи јуноци,

Тројесестарство или сербске три милине спевао је песник још у Видину 1816, а 1837 штампао и „поисправио“. Цео је спев апологија кнезу Милошу. Осим неколико ситнијих, махом алегоријских песмица у почетку и на крају и „неколишних додатчића“ три су главне песме које и чине спев: избављавка, проживљавка, навјешћавка. У првој се песми спева укратко ослобођење српско под кнезом Милошем. У другој се уздиже слава кин. Милошева; ово је права химна. У трећој песми песник даје мудре савете кн. Милошу. Тешко је погодити, за колико су ове песме од 1818 год. „поисправљене«“; али је лако погодити одмах, да су исправљане. Оне, као што сам споменуо једном, носе облик доцнијега певања. А трећа песма мислим да је доцније сасвим прерађена, ако није сасвим изнова испевана. Она је и понајважни!а и понајлепша. — Ево како песник светује кнеза Милоша:

Та ког љуби, а не боји с' људство,

( љубве рјеч му за божију држи,

Све л' му боље него нагнан служи, Кад уредност изазива дужност,

Тад к'о за свој пашти му се пос'о, Страх мож' млого, ал свекол ко љубва.

— — — — — —— — — —

бОлуж' се Владче и Сербаљ-јуначе