Godišnjica Nikole Čupića

305

лирике. Рекао сам напред, да је Сима најобјективнији песник српски. Моја се мисао потврђује, да је он лирик. Да су га боље прилике живота на лирику упутиле и њу развијале, он би нам оставио благо песничко, којим би се далека потомства, поносила и веселила.

Најзнатнији представник ове песничке силе јесте Сербијанка. Кад се спомене Сима, многи се само ње сети. Она је имала свој златни век у српској књижевности. Било је доба, кад су је на памет учили. Нараштај, што ће још кроз коју десетину година изумрети, наслађавао се у својим младим годинама њоме, као што се данашњи наслађава Ђачким растанком и Горским Вијенцем. И слава је њена преживела песника. Сима је оплакан као највећи и „јединствени песник српски. ! — Али је Сербијанка данас, као и Сима, више позната по имену. Од стотине, који су чули за њу, деведесет их је није видело; од оних осталих десет пет их је није читало; а од оних последњих пет четири их је није сву прочитало. За Симу је то зло знамење. Факта врло крупно говоре. Факат је, да се више не мари за Симину појезију. Немар тај мора имати узрок свој. То је један појав литерарни. Ја сам споменуо у почетку, да у животу друштвеном има оваких појава. Све у свету стари. Мене је интересовало да дознам, да ли је Симина појезија изгубила све дражи — да ли је остарила 2 Или су немару узроци таки, који би се сасвим, или унеколико, могли отклонити. Испитивање ово чинило ми се, да ће бити не само забавно него и корисно.

Било би смешно и лудо викати овде на погрешан сувре-, мени правац, немарни нараштај итд. Садашњи је правац потекао из пређашњега; а садашњи нараштај — то су синови пређашњега нараштаја. Сви појави имају своје узроке, али никако не могу бити појави сами себи узрок. Међу тим површни посматрачи често узимљу, да је сам појав себи узрок

' Српске Новипе од 1848. Бр 1.

Годишњица Ник. ЧулиЋА 20