Godišnjica Nikole Čupića

306

На прилику читаоци српски данас слабо маре за српске листове. Ту је појав — немар. Али уредници српских листова узимљу, да је узрок томе појаву сам тај појав, т. ј. немар, па вичу на читаоце што су немарни. А кад би прави узрок томе појаву тражили и кад би бистријим очима гледали, онда би многи дали друкчији облик својим листовима, а многи не би листа ни покретали. Међу њима има и лекара, који ипак не знају оне старе изреке лекарске: познај узрок, да излечиш болест.

С једне стране мени је јасно, да је Сима песник; с друге стране ми је такође јасно, да је заборављен. Његова дакле појезија није за данас. За што тог Појезија добрих песника има много дужи век. Врлине и мане ове појезије у неколико су досле већ исказане. Да прегледамо и највеће и најзнатније дело песниково.

Сербијанка има четири књиге и у њима 109 епских песама на 706 страна (или заједне с неколиким пјесницама 798 страна) мале осмине. У четири песме с почетка опевано је неколико бојева црногорских прошлога и овога“ века; у једној је „Обзор историје Олавјан.“; а све друге певају историјска дела Србије од 1804—1815 године. За то је овоме своме делу Сима и дао име Сербијанка.

У првој књизи Сербијанке, у посвети Христифору Хаџи-Јовановићу, бугарину, Сима вели: „Мени су неколицина мога народа најпре и прилично помогли, о чему сам довле и успјети могао, али докончати предузето прекратили би ми се достатци, а надежде сам, сприожалошћен, извјетрене, оташћене и превариве морао видјети; него си ме ти чоекољубски и себе достојно утјешио, обећав и дав ми помоћ к допечатању настојећега“. До Липиске помогао је бДими трговац Одески Ризнић, Србин; а то је било овако. 1825 године дође Сима у Одесу и ту га Ризнић упита, колико ће му требати новаца, да Сербијанку наштампа. Сима одговори: иљаду