Godišnjica Nikole Čupića

Пра УК «А Да % “ Б: у РЈ му

316

Две личности само Сербијанци су светиње; њих не кори никад. То су вођ првога и вођ другога устанка. Као да је у томе Сима овако мислио:

Тко ј“ народња бољост и уздичје, блабостци је тог снизходит' некој, Ил' му штрбе својостма допуњат' — —

Али је највећа мана Сербијанци, због које и поред које . расте цена и овима досле набројанима, а без које се оне не би ни виделе — што у њој нема много праве појезије. Догађаји су испричани верно историјски, а дикција је хладна, | готово-прозна. Ако је почетак песме појетски, онда је средина и крај просто, хладно причање прозно. Приче о догађајима нису одушевљене јуначке приче, епске слике с лирским описима, већ војнички описи, где је описан положај, дужина и ширина шанчева, број избачених плотуна, повлачење и наступање итд. Тек по некад кресне кроз то по која појетска варница. Еао на пр. како се описује „Јуриш на Београд“.

Сада храбри прославјани Конда, Саслушавши да с“ не чује нитко, Чардаку се прикучио турску,

Али стражар чува не дријема, Упитну га, тко је и шта тражи,

А овај му: „Ја сам, море, јолдаш !“ Док он сматро пи Конда га ножем Међ' то скрозне, да већ и не квркну, Пак отале са дружином чврстом, Успаване ту оставив' проче,

Џут капије бањелучке саме,

Ђе док прену е' из стражаре Турди, Ал им стражу Бог да прости веће,

И сјектром капија се лупа

И одбија грдна ћилитина (катанац).