Godišnjica Nikole Čupića

329

Најзад има једна црта, којом Сербијанка доста на илијаду личи. То је богаство и разноликост особа. У Сербијанци су опевани не само догађаји и дела српског народа и његових бољих јунака, него у њој има јунака и турака и бугара и румуна и слепаца и цигана, старих и младих... И то је готово једино, што јој даје нешто епске пријатности. А свака, је јуначка слика пуна, добро погођена, те осим историјске вредности има и појетскога чара.

Историја живота Симина прекинута је код 1827 године. Те године у лето пође Сима у Србију, па дође у Црну Гору. У Трсту и Котору забави се преко месец дана; па онда једног дана изненада падне на Цетиње. Један сувременик причао ми је, по казивању самога Симе, да је Сима доиста дошао незнан и незван у Црну Гору. Али је владика Петар 1. морао већ од пре чути што о Сими. Била је недеља или празник не_ ки, и баш време службе, кад је Сима у Цетиње ушао. : н уђе у цркву, а свој пртљаг остави пред црквом, не знајући куда ће после цркве, јер му у џепу остао беше још само један талир. У маленој Црној Гори — особито онда — морали су одмах сви познати. да је странац. Кад му као странцу принесу свећу, Сима баци талир на тас. Владика се био окренуо из стола, па видевши то осмехне се. Кад су из цркве изашли, зовне га владика у двор; и кад дође упита га: „Бога ти, јеси ли ти Сима Сарајлија “ — „Јесам“, одговори Сима, „а од куд ме познајеш 27 „По оном талиру — одговори владика — што ти је можда последњи у кеси био“.

На Цетињу провео је Сима пет година као народни секретар и као учитељ владике Петра Петровића П. Његуша. Што се српска књижевност данас дичи појезијом Његушевом,

' Годишњица Николе Чупића 1. Петар Петровић П Његуш песник српски.