Godišnjica Nikole Čupića

Шта је узрок њиховом неуспеху % То ће се питање нехотице наметнути свакоме, који чита нашу историју књижевности; и мени се наметнуло, кад сам ту пређе науман био да побележим које старије наше преводе класичке књижевности, те да бих уз своја предавања ради олакшице могао

ученике упућивати на њих.

Не треба заборавити, да међу покушајем Катанчићевим и Мушицковим има разлике. Први је за основу узео чист српски говор а за урнеке највеће вештаке класичке, а други је писао једном накарадом од језика, а угледао се на ритмичка. правила Немаца, која су опет накарада ритма класичког. Онај је покушао да обележи у српском језику правила за дугем кратке слогове, па је дошао до неправила, а овај је по савременом западном начину покушао да замени стари класички ритам т. ј. дељење слогова на дуге и кратке по времену, измајсторисаним византијским ритмом, где се слогови деле по акцентима на високе и ниске, и дошао је до једне скроз неправилне акцентуације.

Кад су неуспеси код учитеља, још су већи код ученика, и данас после тридесет година заборављени су и учитељи и ученици.

Да поновим питање зашто нису успели2 Одговор је кратак. Наши тадањи књижевници још нису добро знали свој рођени језик, још нису знали законе акцената и законе делења слогова на дуге и кратке, па су морали нагрдно превађати класичку појезију. Требало је да Вук и Даничић најпре раде на српском језику, па онда да се покуша превађање класика.

Кад ти наши стихотворци успели нису, да достигну оно што је битно у писању њихових урнека, онда су се трудили, да подражавају од њих оно што није битно и што међутим хрђаво звони уву нашем, као н. пр. усвајањем старе митологије, пренашањем мисли кроз што више строфа итд. онако као што Костић у својим преводима Шекспира подражава нај-