Godišnjica Nikole Čupića

338

и драго камење, обучена је каткад у масивнији завитак, али се за то опет људи могу њиме користовати — — Још кад је Сима са мном живео, више пута ми је говорио, да у Србији има један срез или округ, којега становници у опште имају неку наследну болест, и то га је једнако пекло, како би се то зло у корену излечити могло. Трудио се да тражи томе лека ; распитивао је код људи у томе вештих за лек; и напослетку дошао је до уверења, да се поменуто становништво може опростити тога зла само установљеним воденим лечењем. Тужио ми се, како његово представљање није уважено, а доцније начуо сам, како му је до смрти на срцу лежало, да се то зло искорени“. — У Липисци је — прича исти Игњатовић — измислио и створио Сима неки особити плуг, који се допадао и самим у тој струци вештацима. — У Кијеву код владике кијевског види, где сам владика, ради забаве, гаји пчеле. Уједанпут му дође у памет мисао, да се том радњом, за коју не треба много ни труда ни капитала, може лако доћи до богаства; те кад дође у Србију, накупује пуно кошница и да их негде на чување, где и испропадају. Кад је 1845 г. водио државне питомце у Кијево, купи на граници Влашке много платна, чувши да се у Русији скупо може продати. Мислио је, да извади на платну сав трошак и да изненади „совјет“ вративши у државну касу 500 дуката, што је на пут био добио. Али га у Русији због тога платна у мало не затворе, а платно се прода с великом штетом. —

И многи књижевни послови Симини показују одушевљење, које није гледало може ли се на знање ослонити. Тако је често и Филологисао и значење и постање речи тумачио тако, да би онај, који му збиље не зна, мислио, да је навалице хтео да начини каламбур. Тако говорећи о Краљевићу Марку вели, да „име Марко значи, Тко мари, или маари - - ко, и може — за чим пође. Без крепке воље нејма боље“. Реч газда зпачи: „што гази да!.. 2 блато снијег, свуд и свакад,