Godišnjica Nikole Čupića

343

мрачне дубоке пећине тражили и у њи се прикривали не излазећи на бијели дан по неколико дана. и седмица; неки су по гудурама и јазвинама испод павитњака и у гушти каквој пустој и устрањеној дањивали и дома по самој тамној и глухој ноћи навраћали се, а ђекоји су негди у поточини дубокој и ломом засутој, или у каквој прљуши и пристранку, и то у честој шуми и густоме трњаку, рупе и земупике сами тајно копали и ту што им је потребно од јела и оружја нанесавши боравили за дуго, никуда неизлазивши, да ни трага својег, а толи вида и лица, комегод не покажу, за то суми сами улазак свој грањем и читавим ломом набацав и затрпав прекривали. За то и они чрез кнеза Милоша у Книћу се предавши, не могав дома мјеста згријати, а не хтједну ни друкуда се крити, ни даље се куда скитати и то вишу хуку на се дизати, него се прибиркају правце и са свим у с. Црнућу к истоме кн. Милошу један по један, те их ту неколицина се и то сваки по избор опета посастају, и он их прими, него да се што боље прикривају и потуљују за вријеме; те су за то дањом они ту ђешто и работали, крчили, и ограђивали и шљиве садили, да се у виду надничара и работника показују и догледају неко вријеме, а ноћом с другима себи подобнима по знању и незнању истога Милоша састајали се и уговоре би чинили, шта би се и како би, кад су виле до у очи; ови тако и отале сматрајући сва народња страданија и незгоде виђали су, да и турска зла и превршија из дана у дан све мјере превазилазе и умложавају се и да се никојему Србину већ и живјети не мили, а толи што радити и кућарити, кад никакву корист нејма нико од свога добра и труда, од своје куће и чељади, те тако и за то устану и науме они Милоша најприје наговарати и превољевати, да он исти изнова о прољећу на Турке сав народ уздигне, на које је и сватко готов, увјеравајући га, да то народ сав и озбиљом једва чека, нити може тко трпјети већ онако, и да ће опи први, како народњи представници и посредници, у њега и њему доглавницима и