Godišnjica Nikole Čupića

346

у литератури пастане дуго време. А по некад се у литерарном животу изгуби и укус, као што се код људи изгуби апетит. И онда могу да царују непесници. Али болестан желудац не осећа сласти; а чим оздрави неће их ни погледати. На том дакле суду Сими је већ изречена пресуда. Студија је ова била само правни претрес поротног решења. Има ли од тога каке користи, нека реку читаоци. А мени се чини, да има; нарочито данас, кад нам је литерарни укус толико ослабио.

Сима се данас мало чита. Али ко га је и мало читао, признаје га за песника. И који га нису читали, знају да је песник; и хвале га не знајући га. Тако традиција чува име песнику као ћивот мошти светитељске. Сима је песник. У овој је студији гледано да се покаже, за што се његова појезија више не чита Казано је доста узрока, и можда још нису сви казани. Тешка је анализа срца људског. Љубави и немару теже је наћи изворе него реци Нилу. Љубавни психолози лутају још једнако у томе питању, па још нису објаснили ни ону најужу љубав, што се чини да је свакоме позната. — И наша литература и умни живот нашега народа уопште учинили су знатан напредак од Симина времена. Итај је напредак унеколико претекао Симину појезију. Певанија прве борбе за слободу дочекала је друбу борбу за слободу. Србија од 1876 друкчије изгледа од Србије 1804 и 1815 године. Унуци нису застидели дедове; остало је старога и духа и срца; али се време много променило. При брзом мењању, при брзом растењу и развијању младог ког народа, брзо старе сви облици живота друштвеног, мисли и навике. Што је још пре десет година било ново, сад је већ старо. Десетине година су штои векови.

Сима се родио, одрастао и живео у почетку препорођаја народног, у маленој, сиромашној кућици, коју је народ српски тек почео био кућити. Нигде генију није горе него у си-