Godišnjica Nikole Čupića

о сл ср

Или да узмемо главу 2. [ књ. „Историја“, где нам је у изводу све оно, о чему ће се говорити у том делу. Па каква, збијеност и прецизност слога, каква опет верна слика, онога, жалоснога доба римске историје !

„Приступам к делу, које је пуно убистава, ужасних ратова, великих буна; времену, грозном и самим миром. Четири владаоца мачем убијена, три грађанска, и много спољних ратова. Успешне ствари на истоку, несретне на западу. Илирик узрујан, Галије несталне, Британија укроћена, и одмах изгубљена. Сјединили се противу нас сарматски и свевски народи. Дачанин се прославио нашим несрећама. Па у мал што скандал једног лажног Нерона не диже и саме Парћане против нас. Већ је Италија погружена новим бедама, или таквим које се после много векова вратише. Исцрпене и порушене поморске вароши у најбогатијој провинцији Кампанији. Рим пожарима опустео, изгорели најстарији храмови, па и сам Капитолијум руком својих грађана запаљен. Оскврњена религија, велико непоштење у Фамилијама. Острова пуна изгнаника , предгорја крвљу запирана. Ужасније још беснило у Риму: племенитост, имућност, части, држате или напуштене, биле су злочинства, а врлине су водиле извесној смрти. Награде делатора нису биле мање мрске, него што су њихове радње злочине. Док су једни свећенства и конзулства, као пљачку добијали, други су грабили прокураторства и друге власти у Риму — узрујали су и преобразили цео свет мрзошћу и страхом. СОлуге су постале незверне господарима, клијенти патронима. Кога није непријатељ, тога је пријатељ кињио“.

Свака реченица вреди целе књиге, свака опет свезана

„је са претходном и потискује ону пред собом. То је приступ причању радње Галбине, Отонове, Вателијеве итд. а у једно је за себе целина ; историја времена тих владалаца у изводу.

Читалац ће видети још боље стил Тацитов из пасажа које ћу још употребити у потврду других погледа тога ве-