Godišnjica Nikole Čupića

360

ликог историка. А оне своје читаоце, који разумеју ориђинал. молим да претпоставе исти овоме моме преводу.

Треба још да приметим и то, да у свима делима Тацитовим није један исти стил.

Жеивот Агриколе, таста пишчевога и војсковође под Веспазијаном, који је умирио Британију и додао римској власти још нешто земље 'од тога острва написан је тако вештачки у сваком погледу, да је то до данас можда најлепше написана биографија. Тацит као ђенијални писац имао је ту способност, да једноме скромноме римскоме војводи даде човечанскога интереса, и „Живот Агриколе“ у модерном васпитању у Европи постао је за зрелије младиће оно што је „Робинзон Крусоје“ или „Гиливерово путовање“ за нижу младеж. Па како су благе речи, како је њежно срце пишчево у томе елегичкоме делцу! Ту видимо другу, нежнију страну великога критичара1.

„Германија“ је делце засебно и својом цели и начином писања. Ту се говори о географији, обичајима и вери онога народа, с којим су у време Тацитово и пре њега легиони римски имали највише посла, и који је најпосле задао смртни удар колосу римске царевине. Данас је то делце важно као извор за студирање старог немачког живота, а и у време Тацитово није имало мање интереса. За Римљане је то дело било не само извор поуке о своме суседу и непријатељу, него и извор дистракције, као еклоге и буколике Вирђилијеве. Свет уморен раскоштвом и епикурејским крајностима уживања у Риму могао је налазити пријатнога контраста у простом природном животу и у наивним забавама Германаца. Може бити да је и Тацит сам, ради задовољства свога, као и користи за општност, наканио се да опише живот Германаца, јер је и њему, као што вели на једном месту, мило, ако у својем причању крвавих призора у Риму може за који часак

' Леп превод те биографије имамо на нашем језику од Др. Стеве Павловића.

Макљ-зе еј ~" -