Godišnjica Nikole Čupića

Г. преводилац је задржао имена месеца. онако како су их Атињани звали, и у том је имао право; но требало би објаснити, колико су месеца стари Атињани имали и како стоје према нашем бројању. На једном само акту гл. 29. стоји "Ехатоп бог туос. „ Еуђ ха: ува“ преведено са „30. Јула“, а по мојем мишљењу биће пре 15. Август. Екатомвеон био је месец од 15. Јула до 15. Августа по нашем, а „ени ће неа“ значи: у очи новог месеца.

Што се тиче изговора особних имена, преводилац се држао итацизма а опоменуо ме је, даће их у препису променити према етацизму.

Он ће за то очевидно имати довољно разлога које ваља поштовати, премда бих ја волео учити кога да чита као што данашњи Грци читају ; ако би ми и били други разлози слаби, а оно за то, што би од грчког језика онда могли имати практичније користи.

Остало би ми још да кажем да ли према завештају Чупићевом спада у врсту књига које одбор те задужбине треба, да издаје и овака књига као што је беседа „за венац“, но мислим, да то није моја дужност. Сам је одбор компетентнији о томе питању. Свакако –—- надам се — да не ће нико зажалити што ће се и у нашој литератури наћи најлешпа, беседа, највећег светског говорника.

Стање оно, у ком су се грчке државице налазиле пре него што ће своју слободу изгубити пред Фалангама маћедонским, по несрећи постоји код нас од кад екзистира наше племе, и као Јелини и ми ћемо имати може бити какви „северни Фатум“, који ће претити оној неколицини слободица што су стекли наши очеви и ми. Па ко зна, не ће ли и наша политична радња као оно Димостенова и Атинска у ТУ. веку пре Христа имати свој трагички свршетак. Свакако није згорег учити се од оних који су прелазили сличне историјске Фазе и челичити своју снагу у радњи онаких људи као што је Димостен.