Godišnjica Nikole Čupića

29

. _ Главна црта Димостенове политике, била је као што ће се из ове беседе видети : да сједини раскомадане снаге јелинскога народа, да наведе поједине државице да жртвују нешто од својих сујета и мањих себичних интереса ради опште јелинске слободе, да их сједини све, па да уједињеном снагом чувају своју свету земљу прадедовску од спољна непријатеља. Није ли требало да смо се ми Срби користили поуком, коју нам та радња пружа још одавно; Можда би 1876 год. оставила, сјајнији лист у нашој историји.

Свакојако још није доцкан учити се. Читајмо дакле Димостена, и учимо се.

Димостену је критика код свију народа, почев од Римљана до данас, уступила прво место међу говорницима. Но што је такође важно, Димостен својим беседама стоји много ближе данашњем нашем појимању беседничке вештине него и један стари беседник. Љубав према слободи, добри савети својим грађанима, истина стварна ; то су биле оне чари којима је он побеђивао своје слушаоце, а не декламоване и којекаки украси беседнички, који данас не звоне лепо у нашим ушима а које су употребљавали већином стари беседници.

Из Димостенове беседе има сваки човек шта да научи. Особито ће она ђацима и професорима било риторике било историје грчке у ма којем погледу добро доћи.

По садржају и карактеру та ће беседа свакако имати скученији број читалаца, него гдекоје од оних књига, што се зову упопуларнима“, али који је год отвори, не ће је затворити, а да у њој не наиђе на како високо начело, које ће га руководити било у цењењу људи у својем свакидањем животу, било у оцењивању већих радња људских које нису свакидање.

Да ће пак Димостен изићи у руху нашег језика колико је могуће лепши, гарантује нам досадања радња г. Туромана на најнеблагодарнијем од књижевних поља, на класицизму. Рад дакле таки и такога човека може без икаква затезања потпомоћи Чупићева задужбина.