Godišnjica Nikole Čupića

92

Споменике и предања, људе и дела из старијега историјског доба можемо у списима ове врсте тражити тек у ограниченом размеру, и само толико колико је нужно, да нам неби остао непознат стари свет као основа, на коју је навезан живот п развитак рода људског у потоњим вековима. Класичке старине и угледи из старога грчког и римског света не могу више намиривати умне, моралне п васпитне потребе садањега јевропскога друштва па ни српскога народа у оној мери, у којој ми се чини да би се хтело овом збирком г. Милићевића, по допуни коју је узео у рукопису за П књигу.

По извршењу плана и по распореду грађе у овим двема књигама половина од целога дела т. ј. од све 4 књиге већ је испуњена животописима из историје старих народа, највише Грка и Римљана ; а само 3—4 личности Средњега века (Вели– зар, Мухамед, Карло велики и Саладин) долазе на свршетку друге књиге. Па шта ће према томе моћи да стане у трећу књигу, која ће се као што г. Милићевић на првом листу рукописа вели, почети са животом нашега Немање 2 Да ли ће моћи у трећу књигу, ма било и у најскромнијем размеру, да уђу велике п светле личности Средњега а још више Новога. Века, међу којима су п неколика сјајна имена из историје словенских народа 2

Према размеру кога се писац држао у избору и простору животописа из старе историје, морале би се за Средњи и Нови Век узети у најмању руку три књиге, па и опет знаменити Срби новога доба да дођу за се у једну оделиту књигу. А. пошто је погрешка са множином и пространством биограФија из грчке и римске историје већ учињена, мислим да би се ствар могла у неколико исправити, ако би се из ове друге свеске у рукопису изоставиле неке биографије, н. пр. једнога од Сципиона, даље биографија Суле (кога се дела већ у Маријевом животопису означују), Лукула, који се уз Помпија и Цицерона чешће помиње, Мецене, који се уз Августа и Хорација довољно бележи, цара Јулијана, а може бити и још не-