Godišnjica Nikole Čupića, Jan 01, 1878, page 74

61

Неколико примера доказаће то.

Већ прва реченица, којом се дело почиње, није довољно тачно преведена. Са немачког превода Швикеровог ја је преводим овако:

„Оне југоисточне земље европске, које се од Дунава и Саве к југу а између црнога, јадранскога м егејскога мора шире, и које су под именом илирско-тракијског, данас пак далеко више под именом балканског полуострва познате, играју у историји, још од најстаријих времена па до наших дана, важну улогу.“

А. превод г. Витковића гласи овако:

„Земље што леже на југоистоку Европе, од Саве и Дунава јужно до црног, јадранског и јегејског мора, и које су познате под именом илирско-тракијског, сада највише балканског полуострва, од најстаријих времена све до данас играју најважнију улогу у историји света.“

По Швикеровом немачком преводу г. Калајија каже:

„Ове средобежне (центриФугалнеј и средотежме (центрипеталне) тежње, што у једно и исто време дејствују, у балканским су земљама на сваки начин један од најчудноватијих историјских појава, који се м данас онако исто као и пре толико векова опажати може.“

А г. Витковић преводи то овако:

„један од најчудноватих (тако ! Реф.) појава у историји, то је она тежња балканских области, која је у једно исто доба центрифугална и центрипетална /или тежња, да је све заједно

а опет свако за се , као што је данас у саједињеним слобод-

, ним американским државама).“

По Швикеру г. Калајија каже: „Само се данашњи Арбанаси могу сматрати за потомке оних праседелаца балканскога полуострва, а тако и македонски Власи, који су постали из смесе Трачана и Римљана, и којису претци данашњим становницима Румуније, Румунима или Власима.“ Г. Витковић то преводи: „Само данашњи Албанези могу се сматрати као