Godišnjica Nikole Čupića
61
Неколико примера доказаће то.
Већ прва реченица, којом се дело почиње, није довољно тачно преведена. Са немачког превода Швикеровог ја је преводим овако:
„Оне југоисточне земље европске, које се од Дунава и Саве к југу а између црнога, јадранскога м егејскога мора шире, и које су под именом илирско-тракијског, данас пак далеко више под именом балканског полуострва познате, играју у историји, још од најстаријих времена па до наших дана, важну улогу.“
А. превод г. Витковића гласи овако:
„Земље што леже на југоистоку Европе, од Саве и Дунава јужно до црног, јадранског и јегејског мора, и које су познате под именом илирско-тракијског, сада највише балканског полуострва, од најстаријих времена све до данас играју најважнију улогу у историји света.“
По Швикеровом немачком преводу г. Калајија каже:
„Ове средобежне (центриФугалнеј и средотежме (центрипеталне) тежње, што у једно и исто време дејствују, у балканским су земљама на сваки начин један од најчудноватијих историјских појава, који се м данас онако исто као и пре толико векова опажати може.“
А г. Витковић преводи то овако:
„један од најчудноватих (тако ! Реф.) појава у историји, то је она тежња балканских области, која је у једно исто доба центрифугална и центрипетална /или тежња, да је све заједно
а опет свако за се , као што је данас у саједињеним слобод-
, ним американским државама).“
По Швикеру г. Калајија каже: „Само се данашњи Арбанаси могу сматрати за потомке оних праседелаца балканскога полуострва, а тако и македонски Власи, који су постали из смесе Трачана и Римљана, и којису претци данашњим становницима Румуније, Румунима или Власима.“ Г. Витковић то преводи: „Само данашњи Албанези могу се сматрати као