Godišnjica Nikole Čupića

15 гледаним рачунима. Усвојивши предлог, одбор повери ову дужност својим члановима гг. Чед. Мијатовићу и С. Сретеновићу 3

Председник М. Ђ. Милићевић предложи, да се општини вароши Орана у Африци, где је покојни Н. Чупић, основалац задужбине, преминуо, пошље „Годишњица“ с једним писмом старешини општине, у ком би се назначило какога се спомена ради та књига шаље. Одбор са задовољством прима, предлог, умоливши председника, да се о извршењу постара.

1 По показаној потреби од стране управе одборске, одбор одлучује, да се у расход књиге Годишњице, може уписати 30 комада на разашиљање уредништвима и књижевницима.

о

Прочита се писмо г. Велимира Антића, којим пита : „да ли одбор Чупићеве задужбине у начелу прима да о свом трошку изда „Војни друм од Београда до Цариграда и балкански пролази историчко-географска студија од дра Константина Јос. Иричека,“ који је он већ преко половине на српски превео. Одбор одлучује да се г. В. Антићу јави, како на така питања не може одговарати, тим пре, што је познато, да се одбор у изрицању суда о преводима задовољава, кад му сем половина дела пошље.

6 У свези с бројем 3 одборскога састанка од 7 Априла 1877 године, одбор одлучи, да се за помагача благајникова тада одређених 15 дуката рачунају за годину 1876 (по што у протоколу поменутог састанка није година назначена), и да му се за годину 1877 толика иста награда изда.