Godišnjica Nikole Čupića

кву ту служи и селу попује неки Поп Јован. У тога Попа Јована, има слуга Виден Станковић, младић од својих непуних 20 година !

Од детињства свога овај се Виден радо Сави око цркве, учи читати, моли се Богу, и милује слушати беседе о Богу, о вери, ио оном другом свету.

На југ од Крупца пак, на десној обали реке Јерме, под брдом Царевим Каменом, има место Црковница, где је некад била црква. Црква била па и битисала : на њезину темељу израстао и разгранао се један орах као највећи грм.

Једне ноћи уснћ Виден овакав сан : Дође му, као, Света Богородица, и рекне да јој гради цркву на месту Црковници! ....

Виден то одмах у јутру јави Џопу Јовану.

Поп одговори да је сан лажа, а Бог да је истина. Сну не треба одмах веровати !

Други пут усни Виден то исто, и опет каже полу. Поп и то одбије. |

После тога, причају сељаци (јер је Поп Јован већ умрђо) чује Поп Јован једне ноћи да клепа клепало на јутрењу. Ма да му се, по спавању, чинило да је рано, опет устане, обуче се, и дође пред цркву. Цркву нађе затворену, а Видена нема. Он оде да тражи Видена као црквењака, и нађе га да спава.

Поп се досети да му се то причина причинила.

Сутра дан опази да у дркви нема Богородичине иконе. Поп то разгласи по нурији. Тражили су икону свуда, и нигде је нису нашли. На један мах чује Поп Јован да је икона отишла чак под Царев Камен, и стоји у ракљама онога старога ораха у Црковници !...

И поп Јован и младић Виден узму сада то као упут с неба. Одмах пођу по селима купити прилоге,