Godišnjica Nikole Čupića

279

Наши пак, пошто су заузели ове земље, само су промотрили где шта има, али озбиљно нису још ништа почињали.

Иза тога пређосмо Угар, Раскрсје, Панџин Гроб, Бели Камик, Претвор и Виљоколо.

На Виљоколу се ваља уставити, ако не зашто друго, а оно бар за разгледање природних лепота на све стране.

Виљоколо је преслап између Претвора и Малог Стрешера. На северном боњу тога преслапа извире вода која је после на гласу као Врла Река. У старо време, веле, река се та звала Пешчаница, и текла је кроз Виногошт у Мораву (Јер се прича да се Виногошт пружао и на десну страну Мораве). Данас пак зове се она донекле Врла Река, па после, по селу Масурици Масурица, а, по селу Сурдулици — Сурдулица. И тако јој се име мења на колико већих села удара. Само јој нико није могао променити пада у Мораву ! И сад она, пада у ту реку баш према Владичину Хану!

После реке Власине, ово ће бити најдужа и најједрија моравина праточица у овом пределу. Долина, је њена с почекка тесна и каменита, а доцније има пространих и родних лука.

На јужну пак страну испод Виљокола тече речица, Виљокоштица која пада у Струму.

На самом преслапу, међу изворима Виљокоштице и Врле Реке, има једно коло, као какво највеће гувно. На среди тога кола, где би био стожер, да је то истинско гувно, земља је малко издигнута. Исто такои ивица кола висока је, као да је је неко марљиво ивичио.

Ко је градио то колор Ком је оно требало. и за што 2