Godišnjica Nikole Čupića

280

Личи да је ту неко разапињао некакав велики шатор, па около објарчивао да вода не подиђе под шатор. Али на овој висини, и у овој стрмени, вије никад било опасности од поводња. |

Упитате ди мештане сељаке: Шта јетор Одго"варају вам сви: даје то Виљоколо, то јест, коло вила које ту играју своје вилдинске игре, а оно место у среди означава, веле, где стоји свирач, који свира тим горским играчицама. |

"Граница српеко-бугарска ударила је посред Виљокола. Али како се баш на том месту правац планинског бћла врши, повијајући се више к северу, то је само једна четврт од Виљокола ушла у Србију, а три четврти остале су у Бугарској.

Кад је копан гранични јарак нико од сељана мештана није смео од вила ударити будаком у Виљоколо.

— Срећом беху ту неки Турци, веле сељаци: те они прекопаше јарак преко Виљокола !

И сада је трава око тога кола сва покошена, сено покупљено и зденуто, а по Виљоколу се трава таласа као пшеница: нико не сме сламке да узбере.

Ми утерасмо коње у то чуднога имена и гласа коло; устависмо се и разгледасмо и њега и околину његову! Одиста, ако тон није коло видинско оно приличи за виле! ~

Разгледавши дивоту природе, и избацивши, у знак свога задовољства, неколике револвере, пожуримно се даље; јер нам пута још бејаше доста а сунце већ нагло ва мале заранке! |

Полазећи с Виљокола даље, остависмо десно Мали и Велики Стрешер, два пластата виса од којих је онај што се зове Велики једна од највиших висина у овом

крају.