Godišnjica Nikole Čupića

282

Ту је живео он, његова домаћица, и осморо деце њихове. Пролетос једне ноћи, кад су они спавали, ето ту покрај ватре (где баш тада наши момци простираху сено да ми ноћимо), дође слуга њихов, и убије обоје њих сикиром на спавању .!...

Убилац се наскоро одао сам, и сада јеу тамници у Ћустендилу, а Савина деца, код толиког очиног имања, код пуне куће, често су и гладна и жедна, а да се и не помиње мајчина нега, и старање!...

Колико етигну суседи да их надгледају Бога ради, толико су јадна и надгледана !

Ух, несрећна, случаја !...

После неке злеуде вечере, коју нам готовљаше како ко стигне, ми се поређасмо један до другога, 0крећући табане к ватри. Нас беше доста: ја и моја три другара, наша четири пратиоца, два госта из Бутарске, седморо деце покојнога домаћина, и један велики пас, мио другар једнога од гостију.

У кога беше најтањи покривач, тај ноћу старкаше ватру. А онај велики кучак, мора даје што лоше сањао, јер је сву драгу ноћ тужно јечао ни уздисао.

Сутра дан устасмо још зорох, спремисмо се врло брзо, посркасмо чинију узварена млека, одужисмо се сирочадма за гостопримство њихове куће, поседасмо на коње, и журно се отискосмо од овога ојађенога дома !...

Изишавши на планину, обрнуемо лево билом на Црне Врхове (њих је три), који су, ако ни по чем друтом, по стрменитости пута који њиховим боковима иде, баш црни; ударисмо на, Хајдучки Преслаи, на Куриџак, Просечени Камен, Бабину Пољану, на Прекорницу, "ин на Патарицу.

Овде је тромеђа; ту се сучељавају државе : српска, бугарска, п турска. |