Godišnjica Nikole Čupića

295

над саму варош. С јужне и источне стране, непун сахат испод ње, вијуга се танана Морава, која овде није много већа од Млаве на ушћу. Са, запада, и истока зелене се грозни виногради.

У врх Врање има једна турска џамија коју Врањанци зову Крстата џамија, и која је, веле, озидана на месту где је била црква Света Петка. Ерстатом је зову, што у оној стрелици, која обично штрчи на врху сваке мунаре, има некакав мали крстић, или нешто налик на кретић.

Близу те џамије има српско гробље, и у њему разваљена црквица Свети Никола. Грађевина са свим незнатна и опала, па ипак Турци, за своје силе, нису дали ни да се покрије та весела богомоља.

Нова црква у Врањи велика је, висока, и пространа. Кројем својим мало се разликује од нове цркве у Тихој Бари (у Пироту), и од цркве српског краља Милутина у Софији.

Све те богомоље лепше су изнутра него с поља.

Врања се помиње у српским летописима још од Стевана Немање. На њу су ударзли многи путници који су пролазили кроз балканске земље; преко ње су ишле и многе силне војске, које су се отимале о власт над овим земљама'. И она сама сила која зади Косово немереном својом и српском крвљу, и начини од тога поља врело патриотских задуха за сва српска

" Бесни Султап Муса, у сред зиме, године 1418, желећи каво год отети од Срба Ново Брдо, крете се из Софије, по снегу и цичи, предре најбржим ходом преко Чемерника, и груну на Врању тако из ненада да у мало не ухвати жива Ћесара Угљешу који беше управник Врањи, Иногошти и Прешеву. |

Гласник ХОП, 282.