Godišnjica Nikole Čupića

337

94, НгуаћвКепаг.рјезште, з|озерјехаји а Га бг па КуагпегаКаћ обгосЕћ — прештампано из »Мабе ЗЛосе«. Тгзве 1880.

95. Нгмајаке паг. рјевштше! рглроулеакКе 12 Возпе — Н. Тординца. Вуковар 1883.

96., Сршске народне ијесме из Босне. По казивању своје жене прибележио О. Н. Давидовић, Панчево 1884.

Можда је овом прегледу умакло још до десетину мањих или већих зборника. Па сад тек долази грдна маса песама, штампаних по разним часописима и књигама мешовите садржине, по листовима књижевним, шаљивим и политичним, по календарима, путописима, описима народног живота и обичаја, од почетка овога века до данас — маса, која се пе може ни прегледати ни оценити коли-

ка је, а која можда износи половину и више свију ових засебних зборника.

Научпо испитивање осетно би се покренуло у напред, кад би се саставила макар само за ову грану усмене књижевности тачна библиографија с оценом појединих колекција. 1867. г. састављао је В. Богишић етнографску библиографију јужних Словена (ја сам му у једном делу био сурадник); али та његова библиографија не угледа света, а данас би нам била врло корисна и за овај посао. Чуо сам, да се Матица хрватска од десетину година амо спрема, да изда зборник свију до сад штампаних песама и које ои се још данас могле сабрати. До сада их је, веле, скупила врло много, особито из Далмације и отока. Али почетак издања одлаже Матица из године у годину, како ми се чини, за то, што јој није лако наћи редактора. Одиста јој то и неће бити лако, особито ако је при тражењу и бирању редактора буду упућивали и каки тесногруди или консервативни обзири. Ја ћу само то рећи: да би овај посао могао донети Матици толико славе колико сав њен досадашњи рад, али и да из невеш-

22'