Godišnjica Nikole Čupića

нас из свакога века остала по једна добра колекција нар. песама, на којој би виснни стајало данас научно испитивање! Ми би данас потпуно познавали ту радионицу лушевног живота народног, имајући неколико њених слика из неколико различних векова. Овако имамо свега две, и то непотпуне, слике њене: прва, могли би рећи врло бледа и силно иштећена, преставља народну поезију кака је била од прилике на крају ХУП. века — то су приморски записи народних песама; друга, много потпунија, — вернија и боља, али опет не са свим потпуна — преставља нар. поезију кака је била крајем ХУШ. века --- то су зборници Вукови. Треба да покушамо да саставимо сад богатији знањем и искуством, слику нар. поезије с краја Х1Х. века

друга једна, овој слична, прича: како умрли брат води своју у далекој туђини удату сестру ојађеној самораној мајци (Вук ИМ. 9. стр. 38. Браћа и сестра) и т. д., а оваку народну причу имају још и Грпи и Арбанаси (Волнер Атећу 260—269. К. тамо побројаним бугарским варијантима ваља додати још и Миладиновци 100. Лазар и Пегкана. Види још и зборник Качановскога). Волнер држи, да је првобитна верзија за ову другу групу била српска. Али смо до данас знали само за једну једину таку иесму српску, у Вука П. 9. У најновијој збирци срп. нар. песама из Босне С. Н. Давидовића Панчево 1884, стр. 10 има још један варијанат ове песме, у коме се налази п мотив, кога нема у Вуковој песми а имау бугарским и грчким песмама и који би могао поткрепити мишљење Волнерово. 'Тоје: како уз пут тице издају брата, да је мртвац.

Кад су били кроз гору зелену,

Све пјевају тице кусовице:

Боже мили, на дару ти хвала,

Како мртав по земљици хода.

Проговара кићена Марија:

«Чујеш брате, како тице поју #“

« « Не будали моја секо драга

Нек пјевају, и Бог им је рек'о. « » Иначе ова збирка Давидовића нема велике вредности, нити се скупљач

угледао на боље своје претходнике. —