Godišnjica Nikole Čupića

346

начке, кад кољу један другог „бијелијем зубом«, кад јунак позивље вилу посестриму, кад говори с царем или књигоношом — то је све једно, никаке промене, никака подвика у данашњег гуслача нема.

— Господа и варошани први су постали непријатељи гусала. А народ, идући за њима, учинио је то исто: занемарио је тусле, заборавио своју народну поезију; а место тога што је примио, то су сами отпаци, трице и кучине.

Три рифа мола, мој се дика лола

Жен' се дико, док си мио,

Ма сиромах био —

Зелен багрен, деб!о лед,

Што си, дико, тако блед и т. Д.

— Ове песме наше прекосавске Срађе чују се по сваком селу у овом нашем брдовитом округу. Жуњић прича даље, да је од једног певача у Гојној Гори, кога му казаше да је добар певач, слушао ту скоро песму о некој кошији некаког војводе Мирче из града Врдника. На тој кошији бејаху се искупили и стари и нови јунаци: Страхиња бан, Марко, Сењанин Иво, болани Дојчило, Југ Богдан, Милош Обилић и војвода Стеван од Ресаве (Синђелић;. Жуњићу ова песма није бпла ни мало по вољи, те је није ни саслутшао. Али је мени жао, што то није учинио и бар у изводу ми је послао; јер ми се чини, да ће то бити препевана песма Ј. бДуботића Врдничка кула (ДЋла Јов. Суботића књ. П. 24., за коју сам слушаоин с других страна, да се у народу препевана чује.

— Али да ти прозборим — вели М. Жуњић — неколико речи и о неким ретким нашим певачима, који су истина на измаку гуслачке периоде, али који нас на молбу