Godišnjica Nikole Čupića

владика оставља на своје место Рада. О томе се тестаменту свашта говорило, »Говорило се — вели Медаковић — да је Симо Милутиновић написао лажно завештање у корист младога Рада, па да је поради овог и оваког тестамента морао бежати и да га је дуље времена крио у својој кући брат гувернадуров, Ђуза, док је први ухватио згоду да утече«“ По овоме би Сима још 1830 г. био оставио Црну Гору; а с овим би се сложило оно, што он сам вели у предговору своје »Историје Црне Горе«, да се бавио у Црној Гори преко три године. Тестаменат пак онај, колико ја знам, штампан је у српској књижевности само у Подунавци у одт. 1845 бр.22 Том га је часопису дао јамачно сам Сима. Он гласи од речи до речи овако: (само је транскрипција новај. |

Споменик

(М. Г) От нас владике Петра благородној господи духовнога и мирскога чина, главарима и старјешинама и свему народу церногорскому и бердскому свесердо и најпотоње поздравље.

Оватко знаде и види, како сам ја од давнога доба и времена грохнуо и пануо, те не могу већ никуђ нешто од старости, а највише од свакојаке муке и труда. које сам у васи мој вијек за народ церногорски и бердски подносио и за слободу христијанске вјере и нашега отечества претерпио, чувајући народ и сиротињу „како своју душу; но то ја и сам видећи и познавајући своју слабост и болест неизљечиму, и да ми се смерт приближила, написао сам нека потребита писма и књиге, и наредио их све, ђе сам имао што посилати, да се посила по мојој смерти, тако и вама свјема, народу церногорскому и бердскому, написах и оставих ову књигу, коју сви да чујете и добро разумијете пријед него ме укопате.

Молим свакојега Церногорца и Берђанина, малога