Godišnjica Nikole Čupića

369

ће се после овога наћи ко, те ће знати казати праву годину рођења.

Његушево је крштено име било Раде. Сва Црна Гора и данас га зове владика Раде. Али он се потписивао свагда или »владика црногорски Петар Петровић“ или додајући још и »уЊегош«, а не Његуш. У том ме исправљају и Медаковић и Љ. П. Ненадовић — »истина, вели ми последњи у једном свом писму, да се оно место и све племе, у ком се владика родио, зове Његуши, и по томе каже се њеушка војска, Његуш човек, Њејшица жена; али владика се звао и потписивао Њеош«. О томе више у Медакавића стр. 36. — После свега овога ја мислим, да имам разлога писати и на даље то име: Његуш.

У Годишњици 1. стоји, да се владика Раде учио прво у манастиру Савини код Јосифа Троповића. Школа Троповићева била је на Топлој, а не у Савини (Српска Зора за 1878 г. св. 6, Српски лист 1883. бр. 40.) По причању вршњака Његушева, Пера Достинића из Ерцег-Новога, Раде је дошао у ту школу „од 10, а не од 14 година, и провео је у њој три године и по, а не две, учећи не богословију, него као остали ђаци часловац, псалтир и црквено певање«, Кад је Раде сврпио школу и на Цетиње се вратио, то је, према овоме — и ако стоји 1813 година као година рођења његова — могло бити, 1827 г. И тада је могао већ затећи на Цетињу Симу Милутиновића, те код њега другу школу започети. Поменути Достинић прича, да је он тада допратио Рада на Цетиње и да је владика Петар [послао по њему учитељу Радову, Троповићу, 24 дуката млетачка на дар, а њему, Достинићу, дао 12 дуката, што му је Рада лепо пазио.

У Годишњици 1 помиње се укратко тестаменат владике Петра 1, који је био прочитан свему народу, у коме

24"