Godišnjica Nikole Čupića

19:

словима ума м науке, ко проводи већи део времена на играма и пустим забавама, у кога је с лењошћу и незнањем здружена порочност и развратност ; тај не може бити добар државник, и само онда неће чинити зло, кад му се неда прилика, да гази закон и правду.

Мегат пођШајета поп бат п тајогит сјагаје, аџЕ веегагоафика уебћиз Фајферова е5ве, дџат1 упије.“

Право племићство није толико у знаменитости предака, или у старини грбова, колихо у честитости и врлинама. „Крв твојих племићских предака може те толикс исто учинити правим племићем, колико и крв оца занатлије може да учини сина занатлијом, или крв оца лекара сина лекаром, крв атлета и борца атлетом и борцем сина. Честитост и врлина не добија се по наследству, но самим својим делима и трудом. На жалост, наши племићи већином заражени су опаким мислима, и ни о чему се толико не брину, колико како ће блистати драгим камењем, златом и сребром, сјајним оделом и многим дворанима(). Други знатни писци пољски ХУМ и ХУП века оштро осуђују не само разврат и раскош по племићским дворовима, но и прекомерно угледање и подражавање у племића туђинском оделу и страним обичајима, Још у време краља Болеслава храброг племићи и великаши на његову двору облачили су у свечаним приликама на се тако те-. шко и скупоцено, златом и сребром искићено одело, да су их други млађи племићи и дворани морали водити и подупирати, да под теретом не падну. Позније примали су пољски племићи углед ношње и обичаја са сваког страног двора и од страних народа, с којима су долазили у

1) А. Ег. Модевуц, Сотшепшалогши де гезриђиса втепдапда. ЊЉ. 1 Стр.' ХУШ, у Макушева. —