Godišnjica Nikole Čupića

Пољски златоуст, Петар Скарга у ХУТ веку провиђајући опасност за своју отаџбину упоређивао је још тада Пољску с гњилом јабуком, која споља изгледа здрава и лепа, но пошто јој поче срце трулити, нема јој спасења).

Заједно с њим било је у то доба још врсних родољуба и писаца који бистро провиђаху 310 што гризе утробу пољској држави, и предсказиваху извесну пропаст, ако се за времена не отргне. Но племићи и управници тадање и потоње пољске државе нису хтели то да чују, нити су умели да разумеју такве патриотске гласове; те синови пољског народа, по пророчким Окаргиним речима, лутају сада по туђини, без своје државе ни отаџбине!).

Између осталих угледних писаца и књижевника тога доба у Пољској истичу се особито пмена Кленовића и Модржевског, који јасно и Философским умом говораху о значају и задатку племства у овој словенскј држави. Но њихова реч оста глас у пусљињи. Модржевски вели, да држава не даје части на звања племићска само с тога. што овај или онај долазн од старе племићске породице, но за врлине и заслуге, које се од сваког млемића за срећу отахбине траже, Ни краљ ни Сенат, наставља писац, не треба да допуштају, да се ко год пред њима хвали само својим претцима и грбовима, ни да у то име тражи части и власти. Краљ и Сенат треба најпре да познаду ум и карактер племића, да му чују глас на суду и збору, да му виде храброст у боју и мудрост у миру. Јер ко није привикнут тешким но корисним и часним по-

() Кагапа зејтоме, ту |. Тигома ево. У Макушева Обшественве ни государственђи вопросђиа вЂ пољској литературћ ХУГ вћка. Славански Сборникђ. 1876.

'; В. Макушевђ; на истом месту.