Godišnjica Nikole Čupića

па и своје духовне потребне намиривати, чувајући св веру и предања, а поштујући то исто у својих суграђ и суседа. Особито нашем народу, подељеном у две хр: ћанске Цркве и једним делом у мухамедовску веру, а овако тешким полктичким приликама нужна је брат узајамност, мудрост, слога п трпељивост у питањ вере, те да нам се племе не утре и народна свест угаси. Прошло је време, и дао би Бог не вратило кад се јуначке врлине наших предака крепише страш песмом, која међу браћом једног имена и једног јез с претњом и гњевом одјекиваше:

ХМ » Вјере су нам у крв огрезнуле, >» Биће боља која не потоне !

Сад би, чини ми се, боље приличила и лепше звечила пе

» Ђе си Марко задрта делијо, » И ако си турска удворица, » Ал си опет наша перјаница !

Дух опште народне просвете са тежњама слоб« и јединства народног, без разлике вере и Цркве тре сада да покреће српски народ свуда, ма где и мак вере био. Јер тако ће тек и нашег племена ђеније крилима новог века узлетети у висине, где га међу ве ким и просвећеним народима очекују бољи дани.