Godišnjica Nikole Čupića
ТЈ].
Пољска, Шпанија и Португалија у почетку Новог Века.
Ретко би се где на другом месту могао наћи тако страшан пример државне пропасти, као у Пољској, која изгуби своју самосталност услед сталешког раздора и анаркије, у вези с прекомерним црквеним Фанатизмом и слепим повођењем за страним обичајима.
Ко хоће да позна Пољску и Пољаке, вели В. Макушев !') треба да проучи пољску политичку и књижевну историју ХМЉг века. Никада Пољска није заузимала, тако простране области, као у том веку. Јер осим њезиних крунских земаља (велике и мале Пољске, Црвене Русије и Мазовије) њој су припадале Литва, ЛиФландија и Мала Русија по Дњепру до Црног мора, а осим тога старешинство пољског краља признаваху над собом још и кнежевине Прусија и Курландија, Кашубско Приморје, па и Молдавија и Влашка. Још Болеслав храбри (1018 „ год.) оставио је на Дњепру железне стубове за спомен свога бављења у Кијеву 2).
Казимир велики око половине ХТУ-г века задобије Пољској Црвену Русију и настане живо да је попољачи,
у Облцественце и государственме вопросно вђ пољском ли-
таратурђ ХУГ вћка. Славлискји Сборникђ, томђ треми, Пе_.
тербургђ, 1876. стр. 26.
8) (Ј. Џ. Маетсемјаха «Зрвуу ћузгогусхпе», ХШ. У Макушев-
на пистом месту).