Godišnjica Nikole Čupića

се цело политичко и просветно стање југоисточне Јевропе друкчије обрнпуло; — да српски народ од Душана и кнеза Лазара до данашњег дана није водио непрекидну борбу противу Османске силе, но да је случајно сав примио Ислам, као што учини један део његовог племства у Босни; или бар да је остао веран васал и савезник Турцима, као што је било за време деспота Стевана Лазаревића. Познати белгиски научник и пријатељ српског народа, г. Емило де Борграв, пређашњи посланик у Србији (сада у Цариграду) у својој студији о цару Душану и балканском полуострву у ХГУ веку описује најсјајније доба наше историје с великом пажњом и симпатијом. Том приликом у уводу истражује узроке наглој пропасти државе српске, пошто се бејаше под Милутином и Душаном уздигла на висину првих сила у Јевропи. Те узроке налази поглавито у тому, што у нашем народу, како он мисли, нема идеалних тежња, него је, вели, претерано одан материјалним интересима. С тога је, вели, српски народ морао пасти пред силним непријатељима из Азије, у којих је много јаче било прегоревање појединаца за. славу целине народнет!,

Остављајући да ову искрену но немилу оцену поштованог писца о карактеру нашег народа расправим и

1. Вредно ће бити да о тако крупном и тешком питању наведемо. речи самог уваженог писца:

«Е!гапсег зох сопсербопз 1деаПафев, ођејззап! а дев |[епдапсев рагешеп! розувз, је Чегђе епмвавао |!пшбге; вопте 16 Бај виртате фјев авбопз ћитајпев, ве ргбообирап! толпв дев 1018 ди дбуе!орретецп« тога! дие де ја занеГасНоп де вез дбзута. С'езе дапв Ја уегиб де себе ођвегуаНоп ди'! езг урегпша де сћегсћес 1'абаЊћНзветеп. роћпаив де ја паЏоп еф за сћшјее деуап! џа еппепи даш ауан [ан да гепопсетеп! деаду ди роџшг Ја ејогсе де (ов је тођ/е Фтаеап« де вез сопцивјез. ..