Godišnjica Nikole Čupića

31

или достојна представница узвишених моралних идеја које вечитост са животом, небо са земљом зближују, да буде општи храм у ком се начела првобитног хришћанства чувају, у ком се људске и народне, породичне и друштвене врлине, рад, просвета, слобода и правда проповедају — Црква, велим, или ће то бити или је неће бити. Све друго што је било и што ће још бити, није хришћанска ни народна црква, но некаква саблазна, авет, која своју и туђу децу ждере. У место духовне светлости и благослова шириће око себе умни мраки проклетство, у место моралног здравља, у место душевне крепости и спасења просипаће око себе квареж, трулеж и отров, те ће подривати не само породични и друштвени но и целокупни народни опстанак. Преко такве Цркве и преко таг квих народа прећи ће историја људске образованости с презрењем и сажаљењем на дневни ред, пружајући венац живота и славе узвишенијим идејама, срећнијим и напреднијим народима.

споменух, како је српски и хрватски народ уз пркос десетовековном државном и црквеном раздвоју сачувао свуда не само слична народна предања и сличне народне обичаје, но готово и један истн народни језик, од Истрије и Загорја до Дунава, Искре, Струме вардара и Јегејског мора. Па како ће се чудити наши потомци после сто и двеста година, кад буду проучавали, како је нас, просвећене синове тога народа раздвајала у Формама и Црквама различна но у основи једна иста вера хришћанска, па и једнака књижевност са неколико различних писмена у буквици. Моји поштовани хрватски пријатељи одобраваху моје речи, а пречасни Др. Рачки спомену, како је он са својим пријатељима радно и предлагао, да се у духу братске правичности и у смислу зближења оба, племена предаје у осповннм школама Тројне Краљевнне почев од 1 разреда писменост са обема буквицама, Латиницом и Ћирилицом, но да се из наставних обзира нашло за добро не почињати с Ћирилицом од [ но тек од П! разреда. Ја изјавих своје пуно одобравање овим лепим тежњама, са жељом, да сена њих свуда угдедају.