Godišnjica Nikole Čupića

30

могу заводити јужне Словенв странпутицом од њиховог народног и исторнског позиваг Не доиста! Римска Црква у том облику и с таквим тежњама преживела се. Она је и на свом огњишту, у Италији и Францеској изгубила моћ и утицај, којима је некада вернс народе њ својим недрима, привлачила.

С друге стране, у Русији и осталим источно православним земљама светковао се исти спомен словенских проповедника с много јачим историским значајем. Кад су међу словенским народима све друге везе биле покидане, ипак се молитва и песма Богу у једном истом дивном облику орила по српским и бугарским као и по руским земљама, те су бар у часовима душевног одмора, у тренутцима радости и славе па и туге и очајања једнаке мисли и једнаки осећаји покрстали срца и душе словенске. Какве ће даље послетке овај покрет имати, не може се погађати напред. Но људима који дубоко о судбини свога народа мисле и осећају, треба да се с новим приликама и догађајима садањег времена отварају нови дубљи погледи на путове, којима ће просветни и политички развитак јужних Словена поћи бржим и поузданијим кораком својој великој будућности, радећи сви сложно, да у слободном живтоу свију племена сачувају здраве основе за сјајну зграду целине !). Црква треба да буде

1.) У том погледу радовао сам се, кад сам пре три године на путу у повратку из Италије добио прилику, да се видим с пречаспим каноником Др. Рачким, председипком југословенске Академије у Загребу и још с неким познаницима. Били смо заједно са университетским професорима др. Спевецом п др. Прпаверићем. У разговору о нашим узајамним књижевним и просветним приликама ја рекох, како мп се чини, да ће потомство имати много да благодари цојединим родољубима и ученим народним синовима у Хрватској, који поред великих моралних п материјазних препрека ипак крепком вољом успеше, да створе свом народу обилате изворе и јако средиште за духовно и умно развиће. Уз ого