Godišnjica Nikole Čupića

401

шао. То је борба међу министарством просвете (онда »Попечитељством просвештенија«) и Друштвом Српске словесности (потоњим »Орпским Ученим Друштвом.“)

Она странка књижевне интелигенције у Србији, која је хтела напредак у језику и правопису и која је у томе духу рада била да од Друштва Српске словесности начини природно средиште за те ствари, била је истакла Ђ. Даничића на секретарско место истога друштва, као на место, одакле се креће и може кретати цео рад друштвени. И с места се на Гласнику, органу друштвеном, познало, и Гласник се у свему променио на боље. На другој страни, на страни консервативаца у језику, стилу и правопису, истакло се, истина, министарство правде и просвете (јер су онда оба та министарства чинила једно министарство), али је главни представник одсуднога консерватизма у језику, стилу и правопису био Јаков Живановић, помоћник ондашњега, министарства, правде и просвете, најстарији чиновник после министра.

Јаков Живановић је био врло карактеристична личпост, врло пресудан и оштар карактер. Рођен у селу Обрежи у Срему!) он се васпитао у угарским школама, и 22 Августа 1830 добио је докторат Философије на пештанском университету. Преводио је с латинског Цицеронова „Тускуланска испитанија«, штампана у Бечу 1842. М. Ђ. Милићевић, који га је добро познавао, овако бележи карактер његов: „Под спољашњим глатким и чисто као несмеличким манијерима, носио је Ј. Живановић непрегибну упорност у свим својим убеђењима, религиозним, научним и политичним. Те и то му је увећало број непријатеља, за које човек не зна; да ли су му причи-

1!) Биографски подаци у Гласнику ХП'. 322 и у М. Ђ. Милићевићевој Кнежевини Србијп, 34.

Годишњица УП 96