Godišnjica Nikole Čupića

402 нилди више горчине или неправде у животу. Сталан у својим мислима, он је истински само калио, што се људи тако заборављају те себе срамоте, а јуначки је дочекивао сваки удар, који је на њега падао. Био је право чедо свога доба, а што је год веровао, веровао је коренито, дубоко.“ Положивши докторат у Пешти, он је почео канцеларијски посао у митрополитској канцеларији у Карловцима, а после је уз Кнеза Милоша имао једно од првих места. Обично се узима да је М. Светић представник консервативнога правца у језику, стилу и правопису. М. Светиђу то и припада; али је, чини ми се, Јаков Живановић, по карактеру свом, јаче и енергичније испољавао тај консерватизам. Толико се забавих о њему, да би јасније било казивање о последњем сукобу, за који је суђено било, да га — истина иза кулиса—он води. Чим је Ђ. Даничић 1857 године предузео секретарство у Друштву Српске словесности и уза њ уређивање друштвеног органа Гласника, одмах се осетио други дух и опазио други језик и друкчији начин писања, нарочито у протоколима радње друштвене и у преписци друштвеној. У томе се друштво само још више изједначило с осталом књижевношћу онога времена. Стил је лакши, простији и чисто српскп, без старих речи и обрта ; правопис је, истина, закона ради још стари, али у томе сведен на најмање границе и опроштен сваке сувишне Формалности. Много је значило, што је Друштво Српске словесности почело, у неку руку, предњачити, и нису се варали они, који су, бранећи старо, осећали да на тој тачки не треба, попустити равнодушно.

Сукоб са министарством, у којему је за те ствари био меродаван Јаков Живановић, почео се овако.

У почетку 1858 (12 Јануара 1858) држана. је главна седница Друштва Српске словесности, на којој су неки

Р | =

з =