Godišnjica Nikole Čupića

405

Грујић писмени предлог, на коме је више чланова потписано и у коме се излажу основи, због којих друштво не може сматрати наредбу попечитељства као обвезателну за себе На то се поче озбиљна дебата. Редовни члан М. Спасић рече, да се наредба попечитељства може у нечему примити а у нечему не; редовни члан Д. Балаицки говорио је о томе: како се заиста у новом начину писања налазе гдекоје речи, које свет не разуме, па да је то могло дати повода овој наредби; само се редовни члан Вас. Лазић чисто и потпуно изјаснио, да се наредба попечитељства у свему може примити. Беседници, који су понајвише потпомагали предлог, ови су: гг. Платон Симоновић, Алекса Вукомановић, Јован Ристић, Димитрије Матић, Јанко ШаФарик, Рајко Лешјанин, М, Т. Јанковић, Емилије Јосимовић. На послетку изванредном вишином гласова, би закључено: да друштво, при свој готовости својој, да се у одношењу своме к попечитељству и осталим властима и од сада служи оним називима, које оне као собствена имена на себи носе, не може сматрати ову наредбу као обвезателну за себе, но да има радњу своју продужити у духу књижевне самосталности, коју му дотични закони и природа задатка његовог обезбеђују. На ово би одређен одбор, који ће према томе закључењу друштва одговор попечитељству написати и у првој идућој седници прочитати га« 1

У одговору своме, који је касније на седници од 15 Јуна 1858 прочитани усвојен, Друштво је узело ствар мало шире него што је она узета у писму попечитељства.

Попечитељство није тражило ограничења изван круга »званичне радње“, и пошто је истој свагда тесан круг

ин +

1 Тако гласи протокол Друштва српске словесности о седници од8 Јуна 1858 #82, штампан у аЗваничним новинама» од 1859 бр. 30.